Informacije da je Rusija privremeno ograničila izvoz benzina i dizela kako bi se stabilizovale cene goriva, i Međunarodne agencije za energiju da bi moglo da dođe do ozbiljne „dizelske krize” jer nema više toliko rafinerija kao pre pandemije kovida koje bi proizvodile dovoljne količine ovog goriva, otvorile su pitanje čemu da se nadaju vozači u našoj zemlji. Evrodizela za sada ima dovoljno i cena mu je vrlo visoka.
Srbija je u vrhu lestvice zemalja po ceni ovog goriva, odmah iza Albanije i Grčke.
Upitan da li očekuje bilo kakve poremećaje na domaćem tržištu izazvane dešavanjima u Evropi budući da i mi izvesne količine uvozimo, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije odgovorio je da se neretko u čitavom lancu od prerade nafte, preko rafinerijske prodaje, veleprodaje i maloprodaje derivata dešavaju poremećaji. U zavisnosti od dužine trajanja ispada, zalihe u ovom lancu su dovoljne da premoste period do normalizacije, a uvek postoji i opcija snabdevanja iz alternativnih izvora, korišćenjem drugih pravaca dopremanja i vidova transporta. Veći problemi nastaju kada se u isto vreme dogode veliki poremećaji koji se ne mogu brzo prevazići.
– Na tržištu Srbije i okruženju prethodnih godina prošli smo kroz viša takvih perioda, ali benzinske stanice, mada na granici snabdevenosti, ni u jednom trenutku nisu ostajale bez goriva. Dizel pokreće ekonomiju, transport robe, građevinske i razne druge radne mašine, poljoprivrednu mehanizaciju, pa i vojna tehnika troši daleko više ovog goriva nego mnogi automobili. Količina dizela koja se dobije preradom sirove nafte zavisi i od količine mlaznog goriva koje se proizvodi u istoj rafineriji, tako da potrošnja i jednog i drugog u zbiru utiče na eventualni deficit ovih takozvanih „srednjih destilata” – rekao je Mićović.
Ne treba zaboraviti da se najveće strateške rezerve u većini zemalja formiraju u dizel-gorivu. Sve to zajedno utiče na povećanu potražnju, pa i na deficit na tržištu ukoliko u određenom periodu bliže i one udaljene rafinerije ne mogu da je zadovolje.
– U Srbiji je ove godine potrošnja dizela u padu u odnosu na prethodnu, ali ne toliko zbog 2023. koliko zbog rekordne 2022. koja se još neko vreme, kada je o potrošnji dizela reč najverovatnije neće ponoviti. U tom smislu je i u „Rafineriji nafte Pančevo” prošle godine prerađena rekordna količina sirove nafte, 4,42 miliona tona i poluproizvoda, u dobrom delu godine je bio zabranjen izvoz dizela i pored toga u ukupnoj potrošnji na srpskom tržištu dizel iz uvoza je bio zastupljen sa oko 20 odsto – naveo je naš sagovornik.Upitan očekuje li povećanje cena od nedelje na pumpama zbog novih akciza, Mićović je odgovorio da ono što je sasvim sigurno jeste to da će proizvođači i uvoznici, kao obveznici plaćanja akcize, od nedelje za svaki litar goriva obračunavati i plaćati nove iznose akciza. Kada će i kojom dinamikom veletrgovci to povećanje nabavne cene uvrstiti u svoju ponudu, zavisi od svakog od njih, jer veleprodajne cene se slobodno formiraju.
– Maloprodavci već ne mogu slobodno da određuju cenu za potrošače, pošto Ministarstvo trgovine svakog petka utvrđuje gornji limit – zaključio je naš sagovornik.